Сви људи би хтели да се покажу пред светом на било какав начин, био то леп гест или неко ватрено батињање, све зависи од човека до човека, али и од тога да ли се прича, прича у првом лицу или у трећем. За приче у првом лицу ретко кад посумњамо, док већина људи као и ја, мислимо да у причама из трећег лица има више неистине него истине. И њих обично зовемо „урбане легенде“. „Урбане легенде“ су јако популарне код младих, јер они и несхватајо живот толико озбољно колико њихови родитељи, па им тако неке приче дођу и реалне. Једна од најпопуларнијих „урбаних легенди“ јесте она о Жоми, сељаку из Тополе који је једног дана спасио готово пропали лет у иностранство.
Каже: Чекам ти ја на аеродрому у Београд лет „Београд-Чикаго“, чекам ја чекам и пушим цигару за цигаром, узбудио се да видим бели свет. Након неколико тренутака чујем ти ја на онај малечни звучњак неки женски глас који каже „МОЛЕ СЕ ПУТНИЦИ ДА УНИЂУ У АВИОН“
Бацим ти ја цигару, уватим торбе, шта све нисам понео, од удице до микроталасне, други ти је свет тамо, шта ја знам. Таман што сам ставио ствари у оне мало шифоњерче, узмем ти ја да прочитам новине и тако седим и читам, кад оно чујеш на онај мали звучњак оно женско гласче и вели „МОЛЕ СЕ ПУТНИЦИ ДА ИЗИЂУ ИЗ АВИОН“, шта да радим, изиђем ти ја из авион и запалим још једну цигару, кад етети онај исти глас каже да поново униђему у летелицу. Ништа бацим ја цигару једва два дима извуко и вратим се. Таман отворим новине да видим ко је умро на овако предиван дан кад Жома иде у бели свет, опет се раздра онај звучњак који нас моли да изиђемо. Почињем полако да се нервирам кренем да палим цигару, кад оно опет вели да униђемо, бацим ти ја и ону не запаљњну цигару униђем и решим више да не изиђем, кад енети опет она моли. Изнервирам ти се ја и доватим ону слушкињу мало је протресем па јој речем;“ какав је бре то безобразлук час униђи час изиђ, нисам бре ја овца па да ме теро ко кад стигне. Кад она поче да ми се извињава; „Јао Жомо извини молим те ја не знам шта је ово, напио се пилот па нема ко да управља с летелицу“.Како се бре напио, да ти дам мало овег пасуља ће да га отрезни час посла, ма какви Жомо, ајде ако оћеш ти да нам помогнеш да управљаш са авион до Чикага па ће овај ваљда да се отрезни до тамо. Пристанем ти ја није ми први пут, уђем у ону кабину изведемо оног пилота да прилегне мало да одмори. Бацим ја поглед на шал таблу кад тамо триста дугмића, знам да се само користи два, три оно остало ти украс. Седнем ја вежем се, убацим у прву, одврнем прозор избацим лакат упалим машину, бацим поглед у ретровизор кад оно авион ради крилима горе-доле. И тако је Жома спасао путнике осуђене на пропаст.
