Ја спадам у ону групу људи који редовно губе своје ствар, и ако се деси да којим случајем налетим на неки динар, ја се не сагињем, јер имам ту несрећу да после тога изгубим дупло више него што сам пронашао. Тако да паре на улици заобилазим у шируком луку. Има неких људи који се обрадују кад нађу туђу ствар, те се одмах залете да је врате свом власнику, надајући се да ће за узват добити бар, велики осмех и искрено хвала. Мећутим није увек тако. У јавности је већ популарна пича о „поштеној келнерици“, која је радећи у кафићу, сасвим случајно пронашла торбицу са огромном количином новца. Тај новац са којим је могла себи да приушти стан у центру Београда и мали градски ауто, истог момента је вратила свом власнику, а он ју је за учињено добро дело частио са хиљаду динара. Тог тренутка „поштена келнерица“ је постала „разочарана келнерица“, до душе са једном хиљадарком више у свом џепу. Поводом овог догађаја реаговао је и министар полиције Ивица Дачић, који је обећао да ће келнерицу запослити при М.У.П-у, Србије. Моја баба је увек говорила да се добра дела исплате, али у овом конкретном случају нисам сигуран, мислим да би се већина људи ипак задовољила само са хиљаду динара. Слична ситуација се догодила и мојој мајци, када је у џепу од панталона које је претходно купила у секенд хенду пронашла пет еура. Истог момента је одлучила да врати новац власику радње. Ја сам је ја искрено саветовао да то не чини, јер исти тај власник није однео панталоне на хемиско чишћење, што је требао да уради, а да је урадио и сам би пронашао новац. Међутим као и све мајке које не слушају савете своје деце, она ипак одлучи да учини добро дело и врати новац. Након неколико дана сам је упитао шта се десило на крају,да би ми она онако зачуђено рекла да је паре вратила власнику и да јој је једва, хвала рекао. Шта је друго и требала да очекује од господина, да је узме у загрљај, да је подигне у вис, да зове редом људе мобилним и да каже како је једна жена била толико љубазна да му врати паре, за које он није имао појма да постоје. Једно је сигуро, а то је да су супер хероји одавно нестали, а и ако постоје онда је то само у неким прашњавим стриповима. Вероватно је и њима досадило то, што њихова добра дела више нико не цени, те су одлучили да нас напусте. И онако не примају плату зато што су хероји.
Мећутим неки се ипак повремено врате у неког од нас, чисто да нас са времена на време подсете, да се добра дела ипак исплате.
Нема коментара:
Постави коментар